Pravilna hidratacija je suštinski deo zdravog načina života, ali to nije uvek lako postići.
Prema nedavnoj studiji koju je sproveo Univerzitet Džon Murs u Liverpulu i objavljenoj u časopisu „Journal of Applied Physiology“, osobe koje su pile manje od jednog i po litra vode dnevno imale su povećanje nivoa kortizola (hormona stresa) za čak 50% u poređenju sa onima koji su ispunili idealan dnevni unos vode.
- Kortizol je primarni hormon stresa u telu, a preterana reaktivnost kortizola na stres povezana je sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, dijabetesa i depresije - kaže profesor Nil Volš, vođa studije za Real Simple.
Veza između dehidratacije i stresa
Da bi pronašli vezu između dehidratacije i nivoa kortizola, istraživači su podelili zdrave mlade odrasle u dve jednake grupe, pri čemu je jedna grupa održavala visok unos tečnosti, a druga nizak.
- Učesnici su održavali svoje uobičajene navike pijenja tokom jedne nedelje, tokom kojih su praćeni nivoi hidratacije u uzorcima krvi i urina. Zatim su učesnici prošli Trijerov test socijalnog stresa, koji se široko koristi za simulaciju stresa u stvarnom svetu kroz lažni intervju za posao i zadatak mentalne aritmetike.
Dok su obe grupe pokazale izvesnu anksioznost prema testu, grupa sa niskim unosom tečnosti pokazala je značajno povećanje kortizola u pljuvački. Slaba hidratacija je bila u korelaciji sa značajnom reaktivnošću kortizola, iako su učesnici rekli da nisu osećali žeđ. Neurološki, kada telo oseti dehidrataciju, ono pokreće oslobađanje vazopresina - hormona koji, pored delovanja na bubrege, utiče i na centar za odgovor na stres u mozgu koji se zove hipotalamus. Kada stigne do hipotalamusa, voda utiče na oslobađanje kortizola i prirodno pomaže vašem telu da se nosi sa stresom.
- Ako znate, na primer, da imate stresan raspored, možda predstojeći rok ili govor koji treba da održite, držanje flašice vode pri ruci mogla bi biti dobra navika sa potencijalnim koristima za vaše dugoročno zdravlje - predlaže dr Danijel Kaši, član studijskog tima.
BONUS VIDEO
