Sve na svetu je međusobno povezano, a ljudsko telo savršeno ilustruje ovu paradigmu.
Možda toga niste svesni, ali dok čitate ove redove, debelo crevo je u neprekidnom dijalogu sa mozgom. I premda su oba ova organa daleko jedan od drugog, oni imaju sličan broj nervnih ćelija i međusobno deluju kroz uobičajene neurotransmitere.
ŠTA UZROKUJE GLAD
Mozak nije sam kada donosi odluku da jede. U ovoj odluci značajnu ulogu imaju bakterije koje naseljavaju creva. Ispitivanjem različitih proteina sintetisanih crevnom florom, francuski i kanadski biolozi su identifikovali „signalne molekule“ gladi i sitosti.
Prema naučnom članku objavljenom u novembru 2015. godine u časopisu Cell Metabolism, molekularni kodovi koji informišu o fazi zasićenja prenose se u mozak putem vagusnog nerva. Jednom kada je poruka primljena, „kontrolni centar“ reguliše apetit upućujući telo da prestane da puni stomak.
Pročitajte još: Hladni dani obavezno donose i "JAČU HRANU"? Ne nasedajte na zavere, evo koje VITAMINE morate unositi
ŠTA REGULIŠE RASPOLOŽENJE
Sastav mikrobiote jedinstveno utiče na emocionalno stanje, što zauzvrat simulira odgovor na stres i sklonost anksioznosti.
- Prekomerno prisustvo određenih bakterijskih sojeva u debelom crevu, kao što je Clostridium, uzrokuje simptome depresije - objašnjava profesor Didier Desors, sa Univerziteta u Nanciju.
- Proždrljivi i neprijateljski mikroorganizmi iskorišćavaju sav raspoloživi triptofan, aminokiselinu neophodnu za sintezu serotonina, hormona dobrog raspoloženja. U posmatranju životinja pokazalo se da obnavljanje ravnoteže crevne flore poboljšava raspoloženje.
Naučnici sada eksperimentišu da bi otkrili kako ovaj mehanizam deluje u ljudskom telu i kako da prilagode kvalitet mikrobiote.
Pročitajte još: Pazite šta jedete dok PIJETE LEKOVE: Čokoladu zaboravite, a ne mešajte ANTIBIOTIKE i LIMUNADU
ŠTA DEFINIŠE APETITET
Želju da se jede ovaj ili onaj proizvod, takođe, generalno nameće mikrobiota. Cilj bakterija u crevima je jednostavan: dobijte ono što im se sviđa. Neki sojevi više vole masnoće, drugi više proteine ili ugljene hidrate, pa je konkurencija između mikroba debelog creva stalna i neizbežna. Najbrojnije vrste bakterija „grabe snagu“ i nameću svoj izbor hrane, stvarajući hemijske signale koje dešifruju nervne ćelije creva i prenose u mozak, što konačno potvrđuje jelovnik.
Nepotrebno je reći da vrlo podmukle „mrvice“ žive u crevima. Ako jelovnik ispuni očekivanja bakterija, oni će vam dodeliti hemijsku nagradu - priliv pozitivnih emocija, ohrabrujući vas da nastavite u istom duhu („bravo, još čokolade, još, još!“). A ako se deo hrane ne podudara sa njihovim željama, dobiće poruku o malaksalosti.
Pročitajte još: Profesorka sa Harvarda tvrdi: "OVO ULJE ČISTI JE OTROV, NAĐITE ZAMENU!"
Ovo izaziva zavisnost od određene hrane, posebno šećera, kada u digestivnom traktu ima previše gljivica sličnih kvascu. Vole ugljene hidrate i na svaki mogući način podstiču privlačnost slatkišima, kiflicama, kolačima i drugim poslasticama, obećavajući dobro raspoloženje. Jedini način da prekinete ciklus je da ograničite unos ugljenih hidrata i šećera, posebno redizajniranjem menija u korist proteina, voća i povrća.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
